Putevima mojih lica, slike duša i pjev ptica

17.05.2014., subota

Kontrola leta

"Hej, srčeko! Imam strašnu ideju!!" - viknula je Nata uzbuđeno dok je Josip stenjao na wc listajući u miru sportske od prošlog tjedna. "Reci ljubavi." - odgovorio je mirno. Znao je da mora odslušati i ovu "sjajnu" ideju svoje žene jer će inače biti problema. "Znaš onaj tvoj frend. Kako se zove? Pero! Petar? Tako nekako! Znaš koji?" - vikala je s druge strane vrata wc-a. "Dobro koji klinac se dereš!!!! Čujem te! Nisam otišao na Tajland srat! Bože dragi... da Petar se zove. Što s njim?" - osloni on novine u stranu jer je znao da mira više neće imati. "E, jel on normalan?" - pripremila je Nata splet pitanja. "Kako to misliš jel' normalan? Zašto ne bi bio?" - polagano mu je već išla na živce. Kontrolirao se. "Bubice, pa znaš onako - jel normalan? Mislim, pa nema curu i to? Jel ima love? Nekih ozbiljnih problema s kockom i sl. Kužiš kaj te pitam!!! Jel' normalan ili nije? Lepo mi odgovori kad te pitam!!!" - nastavila je Nata paljbu po Josipu. Držeći se za glavu jednom rukom a drugom navlačeći papir pokušavao je smisliti neki jednostavan odgovor na pitanje. "Pa, šta ja znam. Meni je ok. Odemo na tekme, pivica i to. Uostalom kaj ti to mene pitaš, kao ti ne znaš!? S kim smo mi živjeli 2 i pol godine u istom stanu? Ti si totalno oglupila od kad si u drugom stanju!!!". Pukao je na kraju Josip. "MOLIM!!! KAJ SI REKEL! DA SAM JA GLUPA? Ti si sad majci svog deteta rekel da mu je mama glupa?" - glas joj je već podrhtavao. Josip je znao što to znači, zatvarajući slavinu, obrisao je ruke i brzo izletio iz wc-a. "Ma ne srčeko nisam tak mislil, znaš. Ne ljuti se! Ne bumo se sad kefali bez veze. Koji će ti vrag sad Petar?" - pokušavao ju je zagrliti. Nata se i dalje durila ali je na spomen Petra nastavila sa svojim planom. "Znaš kaj mislim, u one 2 i pol godine nikad ga nisam vidjela u ozbiljnoj vezi. Kužiš! Zato pitam jel normalan!"- objašnjavala mu je Nata. "A to! Ma ja mislim da je njega zenula Marina. Ipak su oni bili skupa od srednje i onda ona gas do daske s najboljim frendom. Ne znam dal ga je taj potop prošao." - paleći cigaru uhvatio je ljuti pogled Nate. Šmugnuo je brzo na balkon, svaki put bi zaboravio da se u stanu više ne puši zbog bebe. "Koji klinac zbog bebe, pa beba je u toplom... ma..." - mrmljao je sebi u bradu uvlačeći dim punim plućima. Čula je da negdje zvoni mobitel, ali nije znala gdje ga je pospremila. "Tu si tico!" - viknula je Ana kad je snimila svoj mob ispod stola. "Alo Nato!" - ciknula je vedro. "Draga jel se ti drogiraš? Pa pred par sati si zvučala kao da si u teškoj depri. Koji ti je?" - čudila se Nata. "Hm, malo šopinga, malo tuša i eto me k'o nova. Šta hoćeš babetino! Jel se mali rita?" - cerečući se dalje nastavi ju zezati njena posljednja solo frendica Ana. "Riće se da, evo ga na balkonu puši." - prihvati zezanciju Nata. "A taj mali? hahaaaaa čujem da ga ne možeš skinut sa cice heheheeee" - prasnule su u smijeh. „Zlobnice dvije“ – pomisli u sebi Josip, nije imao herca izreći to na glas. "Šta radiš večeras?" - prekine euforiju Nata. "Ništa. Dvoumim se oko spojaka s Bred Pitom i Al Pačinom. Ovaj mi je skroz preplav a drugi mi je „preneznamnijašta“. "Tako tu obično bude. Gdje ćemo?" - odgovori joj Ana. "'Ajmo do one nove pivnice. Baš imam želju za pivom." - "Fakat si trudnica. Može. Vidimo se u 10 dole. Kisi kisi!" - pozdravi ju Ane. "Kolega, jel gotov onaj članak o nezbrinutim psima iz Trščanske?" - tlačio ga je glavni. "Boli te ona stvar!" - pomislio je u sebi, ali na glas je izašlo - "Naravno, već jutros." Muljao je samo tako, nadao se da će ga Ksenija pokriti u ovome. Ionako se palila na njega. Imala je dobre balkone. Baš za uvalite se onako brrrrrrrrrrrrrrrrrr. Između njih dvije brrrrrrrrrrrrrrr.... Dobra je Ksenči, dobra. Nije se više mogao sjetiti kad je zadnji put nekog držao za ruku. Tanje se jedva riješio. Šta je očekivala? Vezu? Plesala je jedno ljeto - što bi rekao njegov stari. "Halo?" - javio se na mob. "Ajmo na pivu večeras." - čudnim glasom predložio mu je best frend Josip. "Stari koji ti je, kaj si prehlađen il te draga ne smije čut?" - podbadao ga je Petar. "Ne, za kaj ni mi ništ! Nego hoćeš na tu pivu ili ne? Ako nećeš dobro!" - ljutito mu je odbrusio Josip petljajući. "Ok, stari. Smiri se, može, može. Gdje?" - smirio ga je Petar jer je kužio da je neka nervoza u zraku, brijao je da je to zbog Natine trudnoće. "U novoj pivnici. 10? Ajde vidimo se dole." -poklopi mu ovaj. "Bravo zlato moje!" - ciktala je Nata oko Josipa. "Eto, to je sređeno. Pogurali ih jesmo! Baš bi bili dobar par, a i fora je kaj se svi znamo. Mogli bi zajedno na večere, deca bi nam se mogla skupa igrati i vikendice bi mogli skupa negde kupit. Joj Jojo moj mali!" - maštala je Nata. "Ti fakat nisi normalna. Pa to je samo dogovor za pivu!! Kakva djeca? Kakva vikendica? Roštilj? Nisu se još ni upoznali. Ja ti garantiram da ti od toga neće ništa bit. Mrzim kad me nagovoriš na gluposti!!" - protestirao je Josip dalje. Nata ga je omekšala s par poljubaca - "Zlato, ova tehnika ti se zove - Kontrola leta, tj. netko treba usmjeriti dva aviona da se konačno sretnu ili ne. Kužiš, a ja sam kontrolor leta. U ovom slučaju nadam se da ću to dobro iskoordinirat.".

- 16:09 - Komentari (2) - Isprintaj - #

16.05.2014., petak

Kod Periz Hilton

Brrrrrrrrr... dis voter iz tu kold !!! MERI! MEEEEEEEEEEERI! FAK VER IZ ŠE? Slov bič! Huri ap!!!! - povikala je ljuto. Mare se dovukla polako po mramornim stepenicama psujući sebi u bradu. Sva se uspuhala u toj svojoj opravici francuske sobarice. - 'ebaj ga! Mogla si doć prije po ure pa bi ti bila vruća. 'ebem ti selo. Što sam otišla od svojih, mogla sam ostat lipo kući. Eeeeeeeeeee bila bi kraljica, isto tako plava ki i ti! A ne ovako.... Da ladna joj je voda... u p.m. 'Ko te šiša... uf... joj lak će mi se ogulit... - nastavi ona polako s noge na nogu do kupaonice veličine pa gotovo skoro k'o njena kuća u Lici. Prebacila je krpu preko ramena i pogledala upitno u nabrijanu plavušu. - Ver vor ju Meri? Ajm vejting haf aur for yu tu kam. Ar ju def or samting? - kokoška joj je vikala. - Mater ti je gluva kozo. Ajd začepi više... - zaključi Mare u sebi skupivši kosu u rep pustivši ju da joj pada preko ramena dok se nagnula nad đakuzi. - No, no madam aj vaz dau sters making ju lanč. - spetljala je nešto na brzinu iako je prava istina bila da je kurila malborišku dole u vrtu sa šoletom. - Zgodan mali. Grk, e hebaj ga Paris, nisam ni ja od kamena. Ševnula bi ti šoleta samo tako... ajd se danas vozaj sama, ajd matere ti! - pomislila je Mare zvana po američki Meri. Paris je odšetala do telefona i cvrkučući nešto u slušalicu ostavila je Mare da se zahebaje s vodom. Mlateći po vodi rukom k'o da tjera muhe (više milion muha) radila je maloj novu pjenu. Iz zlatne pipe pljuštao je mlaz vrele vode. - Evo ti, sad ti je vrela pa nek ti se ta pljosnata guica spari ko suva šljiva. Uf, odo ja dole do komadića, nije valjda uteko. - otare si Mare ruke u pregaču sa roza volančićima i spusti se istom brzinom kojom se i popela natrag kroz hodnik do vrta. Grčina na istom mjestu, smiješi se. - Samo se ti smiješi... kad te ja dohvatim neće ti bit do smijeha... - rekne mu ona hodajući prema njemu. - Vat did ju sed? - pita ju grčina. - Nating, nating... ar ju hangri? - sa smiješkom zavodeći upita ga nonšalantno Mare. Njihala se bokovima ko da lađa brodi po dvorištu, sva u oblinama. Grudi, teške, malo lijevo malo desno kao klatno sata. A grčina ne zna gdje da gleda. Prstom mu je pogladila bradu i rekla mu – ‘ebat ću te! - Vat iz hebacute? - upita ju zbunjeno grčina. - Saznat ćeš vrlo brzo samo da ova plavušura otputuje što prije. Tko zna jel joj se guica sasušila. - reče više za sebe smijući se. Grčina ju je i dalje gledao zbunjeno a ona mu odgovori - It minz dat ju ar kjut. Namijao se zadovoljno. - Den ju ar also hebacute! - uzvikne on oduševljeno što je konačno naučio barem nešto od tog čudnog jezika na kojem je ponekad čuo Meri kako priča. - Oš, oš mali! Već danas hehehee... - smijući je nestala u kuhinji, jer ju je ona kokoš s kata ponovo zvala na mobitel. - ‘ebaj ga što sad opet oće? - penjući se s noge na nogu gibala je ponovo kukovima tako da se grčini sve zavrtilo pred očima od silnog ljuljanja i preljevanja. - Hebacute... - uzdahnuo je grčina vraćajući malog na mjesto u hlačama. Vat a diskasting mjuzik. - pomislio je grčina dok je gledao kako se autić s Periz udaljava brzinom svjetlosti odnoseći njihovu šeficu tko zna gdje na tko zna koliko dugo. Namjerno joj nije rekao da si je lipglosom namazala i veći dio brade falivši pritom dobar dio usnice. Okrenuo se prema Meri koja se nešto guzeljavo saginjala pokušavajući dohvatiti majičicu svoje gazdarice Periz iza kauča. Slušao je sobaricu kako pjeva uz muziku. Očito neki njen cd jer on nije ni riječi razumio. Mare je povukla rub suknjice prema koljenima jer joj se nadigla od tolikog saginjanja. - Dobro oš me više uhvatit? Ovoliko se nisam priginjala od kad radim tu. Pa samo što se nisam ko onaj stolčić "...prostri se...".- mahala je guzom u ritmu i pjevala na sav glas šutnuvši konačno majičicu koje se jedva dočepala, natrag ispod ormara. Bilo joj odma toplo oko srca kad bi čula Tomsona. Dragica joj je srećom prije puta turnula taj cd u torbu, kupila ga ima pred dvi godine na onom sajmu. Odjednom je osjetila toplinu, Grčina je stajo pored nje. - MMmmmmmmmmm vat ar ju trajing to do? - rekla je praveći se luda dok je skrivećki otkopčala dva dugma na košulji. - Oooo but sombadi kud kam and se as! - rekla je tiho navlačeći njegovu ruku na svoje bokove. Zabio je svoje lice među njen otvor košulje trgajući zubima ostatak dugimića. - Iiiiiijuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu ŽIVOTINJO! MMmmmmmmm to mi radi! Joooj! - vriskala je. Naslonjena na kauč stropoštala se na pod. Pridigla se tako raščupana, zadignute suknje oko struka. Bilo ih je posvuda, svako toliko čulo bi se njeno glasno odobravanje i njegovo "Meeeri". - Jaooooooooooo što volim Grčku ajmeeeeeeeeeeeeeeeeee... Joj... Uh... Auuuuu... - uzdisala je. Otpuzala je do stolića i zapalila cigaru. Grčina je samo šutio. - Grkinjoooooo znaj sve mu je kraj... zbogom i više se ne vraćaj..... - pjevušila je Mare uz svoj omiljeni cd, izvlačeći majicu ispod ormara. Navukla ju je jedva na sebe. - Eeee moja Periz samo ti nosi X smol maje, pa gdje da se ja tu uguram?

- 21:36 - Komentari (1) - Isprintaj - #

15.05.2014., četvrtak

Planina

"Život nije grčka tragedija, a mi nismo glumci u njoj." "Sve počinje uzdahom. Najteže odluke prije no što se donesu počinju dubokim uzdahom. Duboko udahneš zrak, ispune ti se cijela pluća i u sljedećem trenu poput veliko ventila istisneš sav taj zrak van. Jednostavno ga istisneš iz sebe zajedno sa svim brigama. Začudo nakon toga bude ti lakše. Da, na sekundu ali ipak bude. I kreneš. Konačno kreneš ne okrećući se." - okrenuvši se na drugi bok nastavila je razmišljati. "Uzdah prije penjanja na planinu. Najteže je donijeti odluku i krenuti. Sve drugo je jednostavno. Sa svakim novim korakom vrh postaje bliži. Da, ako znaš što je tvoj vrh i koja je planina na koju si se odlučio popeti. Neki svoj život provedu tražeći pravu planinu. Uzalud se penjući s jedne na drugu. Stalno u potrazi za pravom. Neki samo sjede u podnožju i promatraju ne čineći ništa. Sigurni od neuspjeha, sigurni dok život prolazi pored njih. Mirni, tihi, sakriveni. Sigurni od života. Tamo negdje u svojoj prošlosti." - čupajući busen trave koji joj je kvario idilu vrpoljila se. "U uzdahu, tom dubokom skrivena je moja prošlost. Da, u tom jednom kratkom dahu skriveni su svi problemi, sva tjeskoba. Sve "loše" i sve "dobro" u samo jednom dahu. Dah prošlosti. Znam da je sve u redu kad sam spremna udahnuti, znam da je onda sve lako. Lakše je i krenuti. Trenuci do tog uzdaha drže me u prošlosti. Ne daju mi naprijed. Konce drže tuga, pesimizam i krivnja." - misli su navirale jedna za drugom dok je ležeći promatrala igru oblaka iznad glave. "Trošim se razmišljajući o prošlosti o stvarima koje ne mogu promijeniti jer su ostale tamo iza a ja ih uporno nosim sa sobom i izvlačim na svijetlost dana. Zaista vrlo jadan život. Borim se smijehom, ponekad i suzama i ne dam se. Ne mogu učiniti ništa drugo doli duboko udahnuti skupiti hrabrosti, oprostiti sebi i drugima i krenuti. Iz sadašnjosti u budućnost." - zaključila je mlateći travkom mušicu koja je neumorno pokušavala sletjeti na njenu nogavicu. "Možda sretnem nekog na tom putu na istoj planini, možda nam se putevi i razdvoje tko zna? Možda... Ako ne krenem neću nikada saznati sjedeći u podnožju gledajući druge dok nestaju na obroncima i postaju točkice u daljini gdje im se gubi svaki trag." - pridigla se iz tople trave vireći iz tog zelenog mora prema daljini kao da će nekog doista tamo ugledati. "Da, najteže je krenuti." - rekla je naglas nakon dugog razmišljanja, duboko uzdahnuvši dižući se s meke trave, uvijene ocrtavajući obris njenog tijela. Tople od dugog ležanja. Predugog. Oznake: planina, početak, pesimizam, prošlost, mirka, blog

- 20:23 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Zapetljana ljubav

Mičem kosu sa lica. Auti prolaze, ljudski žamor. Zaustavljaš mi ruku i kažeš - Pusti ju. Poslušno spuštam ruku. Gledam te kakojoj se diviš. Potpuno očaran. Ne vjerujem svojim očima. Zar je moguće da si toliko opčinjen mojom kosom? Prelazimo ulicu. Razmišljam i vrtim pramen u ruci, narančasto smeđe boje. Uvijek se igram kosom kad razmišljam. Vjetar mi ponovo raznosi kosu na sve strane. Pokušavam ju obuzdati a ti mi ne daš. Guraš me kroz vrata u neki kafić, topao i zadimljen. Držiš me u zagrljaju i mirišeš mi kosu. Zapetljana u tebe, ni ne pokušavam otići. Sjedamo za stol u kutu. Naručujem čaj od mente, a ti toplu čokoladu. Što sve kosa može. - kažeš. Ukrasti mi misao i srce, zaplesti ih u svoje vlasi i zauvijek vezati uz tebe. Eto, to mi je napravila ta tvoja divlja crvena griva. - pričaš mojoj kosi dok prolaziš prstima kroz nju. I da hoću ne bi mogao otići, jer sve što želim i trebam je taj pramen. - vrteći ga oko prsta priznaješ mi. Baš sam sretna što ima tu lavlju grivu koja mi je donijela tebe. - odgovaram. Cijedim med u čaj, a ti pušeš u čokoladu. Što sve kosa može... nisam ni znala do tad. I još uvijek mi nije jasno kako i zašto joj to uspijeva. Oznake: kosa, ljubav, mirka

- 11:30 - Komentari (4) - Isprintaj - #